Samo lično, Danice

U tekstu “Lična moć na izborima” (Peščanik 31.01.2014) gospođa Vesna Pešić iznosi lični stav da je današnja situacija u Srbiji & pripadajućoj joj političkoj estradi toliko simplifikovana da sve “vuče” na feudalizam, tj. podelu društva na Gospodara i sluge. Usled takve, verovatno empirijski (ne znam kako bi drugačije bilo) konstatovane nesreće u koju smo nekim čudom zapali, potrebno je još jednom strateški ne-izglasati veliko zlo strateškim da-glasanjem za malo. Zlo, naravno.
Nimalo nije naivno poistovetiti društvo sa aktuelnim svađama i kokošarenjem u okvirima kvazipolitičke kaste, to bi svaki sociolog trebalo da zna. Na Peščaniku je već (negde) bio iznet stav da ekonomiju ne treba posmatrati odvojeno od društva i politike, baš kao i njih bez ekonomije. I obrnuto – nije sve samo ekonomija, ima tu (ipak) nešto i od ideologije. Odlično, samo što su sebi za pravo dali da o tome odlučuju baš oni koje je neverovatno lako identifikovati kao glavne aktere feudalizacije – kako unutar njihovih redova, tako i po leđima svih građana i građanki.

ImageTaj navodni, simplifikovan pristup feudalizaciji, podrazumeva isti takav feudalizovan pristup predizbornoj kampanji koja se zahuktava. Postoji nekoliko ključnih fraza koje se ovih dana podmeću širom elektronskih i celuloznih meridijana, kako bi plašenjem izazvali projektovanu reakciju onih sa glasačkim pravom:
Birajte između dva zla manje, jer nama nije predizborno svejedno a vama – kako se postizborno zalomi.
Gospodar natura plebiscitarno izjašnjavanje, proverava volju naroda tj. spremnost da podrži njegovu samovolju.
Strateški podržite one koji neće – više nije važno čak ni šta, jer se to svaki čas menja, ovisno o trenutnim unutarstranačkim gibanjima i mikroratovima za prevlast u sve tešnjim torovima, u kojima su počele da se bune čak i ovce kojima je bio obećan posao u zamenu za glas, lepljenje plakata i poslušnost.
Ako ih sada ne zaustavimo, otići ćemo u vanparlamentarnu opoziciju odakle je užasno teško i nemoguće političko delovanje i preživljavanje. Da ne spominjemo ne-dostupnost medija, te duševne hrane koja daje šmek fiksiranim budžetskim apanažama.
Svaki otpor nama, politikantskoj kasti i orbitirajućim analitičarima i dobošarima – besmislen je. Idioti ste po “definiciji”, jer niste članovi stranaka i zbog toga se ne možete baviti politikom osim kako vam mi, gospodari Stvarnosti, kažemo. I zato, sluge naše, robovski poslušno u nedelju 16. marta da ste se nacrtali kraj glasačkih kutija i glasali za nas. Ko ste vi, to nije važno, a ko smo mi (ispod perika) – to ćete videti istoga dana oko ponoći, ukoliko vam pre toga mrak već nije pao na oči po ko zna koji put. Trenutno, čak nas ni Ilija i Đura Čvorović ne bi pouzdano mogli identifikovati, a kamoli razlikovati.

ImageO, Danice, kako su samo ubeđeni da si toliko naivna.
Zapravo, sve Danice ovoga sveta htele bi da gledaju svoja posla, decu, unučiće. Muževe sa okućnicom, pijačne cegere, kaficu sa komšinicama. Svoje radno mesto, ako ga uopšte imaju. Da za kućne ljubimce imaju simpatične nimfice koje ne čame u kavezima, umesto da iz TV-kaveza gledaju plastificirane talking headse koji papagajski svakodnevno ponavljaju:
Svaki otpor je uzaludan. Izađi na izbore, budi sebičan i glasaj za sebe dajući nama još jednom sopstvenu nadu. Kažu “ne budi beli, morbidan”, zlo veće od najvećeg. (Da su se makar malo raspitali, saznali bi da na Italijanskom “morbido” znači “meko” – da li to znači da bi hteli nešto tvrđi, čvršći stav prema sebi? OK, dobiće ga ako nastave kako su krenuli.)
Položi pred gospodarske noge i papke svoje jedino i najjače oružje: svoj glas. Šta bi ti s njim, on ionako vama maljčikima nikada dobro nije doneo – pa lepo smo vam to napisali u udžbenicima istorije. Zašto nam ne verujete, nego trujete ostale umesto da sedite mirni i samo povremeno siđete sa čengela, kada nam zatreba provera “vaše” volje, one koju smo vam mi podmetnuli?!
Ne budite naivni, Islandska građanska revolucija 2007. se nikada nije dogodila. Lažu vas sve, Danice nijedne. Inače bi o tome pisalo u ozbiljnim medijima. To su sve izmislili neoboljševici, filosofi i demagozi, baš kao i “neoliberalizam” (koji uopšte ne postoji).
I tako, pozivamo Te, Građanine mali i pokorni, da izađeš iz svoje ljušturice još samo ovaj put i glas daš nama koji nikako nećemo. Šta – videćeš, rekli smo ti kada.

Image

U ovakvim pozivima upravo preživljavamo klasičan neoliberalno-ideološki (politički) stav, sa posledičnim ekonomskim posledicama ovisno da li ste onaj ko ga izgovara ili neko ko to sluša. Tumači stvarnosti nas pozivaju na deregulatorno i tržišno antinaprednjačko glasanje – za njih i njihove. I obrnuto, podjednako. Kao kvalitet nude samo pakovanje u “nećemo”. Kada im kažete da to nećemo, kako bi zaista bilo ozbiljno shvaćeno, mora da važi svuda – u Nišu, Negotinu, Pančevu, Vladičinom Hanu, Aleksincu, Vranju i ostalim palankama Apsurdistana – a ne samo kada zagusti u Beogradu i naročito u Krunskoj 69, onda kao odgovor dobijete Đilasovo i Tadićevo licemerje posred čela.
Ako je to slobodno tržište političkih ideja, za koje se narodni dušebrižnici toliko zdušno zalažu (u politici i ekonomiji), onda neka sami sebi prvo objasne razliku između nivoa svesti tj. politika – kako oni to više vole da kažu. Kako je moguće da “jedini lider najveće i jedine opozicione stranke” tako lako pada u “dilemu odlučnosti”, dostojnu Orvelove dvomisli, pa kaže da nikako neće u politički savez sa SNS (ne kaže isto za saradnju kada je biznis u pitanju, poput otvorene ponude u vezi projekta “Beograd na vodi” ili postizborne izjave iz 2008. da mu je “u timu potreban i Vučić”), ali i da istovremeno pokazuje razumevanje i nemešanje po pitanju lokalnih koalicija svojih sa njegovima?

Imageb92 16.12.2013.
“Podržavam lokalne koalicije bez ograničenja, još od vremena kada nisam bio predsednik DS, budući da na lokalnom nivou nema visoke politike.”
Tanjug 27.12.2013.
“DS neće sa SNS dok god ja vodim stranku.”
Ne može bre tako, Dragane – to će ti isto reći i trener Limeni.
Gospodo Spasitelji, za nas su naši (po vama) mali ali jedini i jedino bitni životi, sva visoka politika, isto kao i vama. Zato ne lažite ni sebe ni druge kako vam je osim sopstvenog džepa i Beograda bilo šta drugo bitno – podjednako vas ne interesuje lokalna politika u Novom Sadu, Zaječaru, Babušnici, Žabarima, Donjem Brijanju i Gornjem Ljubišu, Mozgovu, Vražogrncu, Kragujevcu i bilo kom drugom Pičkovcu Srbije. Ni vas, ni silesiju narikača uplašenih da će podcenzusno u paketu ostati van skupštinskih (čitaj: budžetskih) jasli, daleko od očiju javnosti i medijske pažnje od koje izgleda jedino i žive.

ImageU vašim rukama zaista jesu svi instrumenti državne izborne sile, i svi vi ćete ih naravno bespoštedno koristiti po glasačkoj živoj sili. Kao što su to sindikati bili okrivljeni za propast nacionalne ekonomije i blokiranje reformskih stečajnih zakona, tako ste već sada svakoga, ko bi da vas komplet na glasačkom listiću precrta jer pojedinačno ne nudite ništa po čemu biste se međusobno razlikovali, proglasili svojevrsnim glasačkim sindikalcima i parazitima koji upropašćavaju vaše reformske politike koje vode u naprednu demokratsku budućnost. Neminovno ćete nam tokom predstojeće kampanje prilepiti etikete levičarenja, boljševika, anarhista, subverzivaca, satanista, arhizla, idealista i fanatika, ali ovaj politički stav (svesno poništavanje glasačkog listića to jeste, za razliku od bojkota) je po suštini bliži francuskoj građanskoj i liberalnoj, nego ruskoj Oktobarskoj boljševičkoj i antifeudalnoj revoluciji koja današnjim političarima u Srbiji daleko više pristaje po stilu. Navikli na državnu intervenciju svaki put kada je njihov biznis bio u pitanju, naši Spasitelji i Izbavitelji isto očekuju i praktikuju u politici. Naravno, jer je za njih politika biznis i to veoma unosan, u kome nema mesta za konkurenciju, sitne preduzetnike i pojedinačne ispade.
Naše privatno vlasništvo, naš Glas, pripada njima i nije na nama da se o tome bilo šta pitamo.
Svi su oni zaboravili kako je to biti običan čovek.
Svi: od Vučića, preko Đilasa i Tadića, Čede, Živkovića, Vulina, Slavice, Tome, Drkoštunice, Legije, Miškovića, Malog, Kratkog, Ćokija, Dinkića, Gerovke i Čekovićke, Dula, Ostojića, Nataše, Tulimirovića, analitičara, glodura i piskarala, ministara, savetnika, direktora, sindikalnih lidera… pa do dve Vesne.

ImageZašto su toliko ubeđeni da smo svi mi Danice, kada čak ni ona filmska nije tako naivna kao što bi to svi Čvorovići sveta pomislili? I ona bi, sirota, samo htela da živi prosto i mirno, bez Ilijinih i drugih paranoja.
Btw, ko ste bre vi, gospodo Spasitelji, pa da umislite kako ste u braku sa glasačima-Danicama, mirazdžikama od kojih bi doveka da muzete glasove?

Ne zanosite se.

Za simplifikovanje postoji i domaća reč – uprošćavanje. Možda ova domaća reč nema identičan prizvuk izmistifikovane važnosti i težinu ozbiljnosti onog ko je izgovara, ali stvar je ipak prosta: od uprošćavanja do prostakluka samo je mali korak.
Može i banalizovanja, ako vam je tako lakše da razumete.

p.s.
Naš narod ima jedan strašno loš običaj da koristi rečenicu “ja sam te rodio, ja ću da te ubijem”. Koriste je svi, ostrašćeno, bez obzira na nivo obrazovanja ili stranačku opredeljenost. Problem je što u Srbiji još uvek nije raščišćeno šta je starije: glas građanina-pojedinca ili glasačka kutija na kojoj živi kasta stvarnih parazita?

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s