Peščanik: Ivan Medenica

Radio emisija, 06.06.2014, deo transkripta

Image

Svetlana Lukić: Dok ne budemo uspeli da vratimo naš sajt, sve tekstove, pa i emisiju, moćićete da nađete na našim zvaničnim Fejsbuk i Tviter stranicama. A što se tiče današnjeg Peščanika, počećemo razgovorom sa pravim doktorom nauka, Ivanom Medenicom, koji predaje na Fakuletu dramskih umetnosti.

Ivan Medenica: Ceo taj slučaj, naravno, pokreće više različitih pitanja i dosta je složen. Recimo, ako počnemo od prve reakcije ministra Verbića na ovu aferu plagijata doktorske disertacije ministra Stefanovića – ja inače mislim da u toj njegovoj izjavi ima i spornih stavki, ali ima i nečega što nije sporno a to je da je u našoj zemlji provera kvaliteta naučnog rada, ovde u konkretnom slučaju doktorske disertacije, u nadležnosti samih univerziteta, dakle ne fakulteta nego samih univerziteta. Ne postoji neki zakonski okvir za proveru kvaliteta, pa samim tim i originalnosti naučnog rada, mada u toj istoj izjavi ministar Verbić najavljuje da će se u nekom novom nacrtu zakona o visokom obrazovanju i to pitanje uzeti u obzir, ali dalje ne elaborira.

Profesori univerziteta, naučni radnici, znaju koje su kontrolne instance u okviru samog univerziteta kada je izrada doktorske disertacije u pitanju. Ukoliko se pojavi sumnja da je doktorski rad plagijat, to se takođe rešava iznutra. Univerziteti u svojim aktima imaju mehanizme za proveru takvih optužbi.

U civilizovanom, normalnom svetu, u interesu je samih univerziteta da se zaštite od optužbi za plagijat, zato što to najdirektnije ugrožava njihovu reputaciju. Ovde mi imamo obrnut slučaj u slučaju Sefanović, a to je da Mića Jovanović koji je mentor dotične doktorske disertacije, rektor Megatrend univerziteta i valjda vlasnik ili suvlasnik Megatrend univerziteta, napada kritičare Stefanovićevog doktorskog rada, mada bi on prvi, da smo normalna zemlja, imao interes da organizuje adekvatnu proceduru, da se sastavi relevantna naučna komisija, sa spoljnim saradnicima takođe, znači sa stručnjacima sa drugih univerziteta, koja bi proverila dotične navode. U svetu to tako funkcioniše.

U samom tekstu koji je objavljen na Peščaniku i koji je inicirao ceo ovaj slučaj pominju se ta dva poznata naučno-politička skandala koja su dobrano protresla vladu Angele Merkel, a to su plagijati dva ministra iz njene vlade: plagijat upravo doktorske disertacije ministarke Anete Šavan, koja je ni manje ni više bila ministarka za obrazovanje i nauku, i ministra Gutenberga koji je bio ministar sličnog resora kao i naš Stefanović – za odbranu. Dakle, oboje su podneli ostavku kada je utvrđeno da su njihovi doktorati plagijati. Treba imati u vidu da mi ovde govorimo da je doktorat plagijat. I u tekstu na Peščaniku se to kaže, i to je važno ipak istaći kao razliku: govorimo o delovima doktorata. Vrlo je teško postići stoprocentni plagijat, kao što je vrlo teško postići stoprocentnu autentičnost – kao što kaže Mića Jovanović, da je doktorat stoprocentno originalan, stoprocentno autentičan.

Dakle, u ova dva nemačka slučaja sami univerziteti su iznutra pokrenuli proceduru, motivisani vrlo sličnim razlozima kao što je to ovde. Dakle, na nekom sajtu je neko objavio tekst u kome je izneo osnovanu sumnju. Tekst koji je izašao na Peščaniku je upravo to – vrlo osnovana sumnja da se radi o plagijatu, sa vrlo relevantnim dokazima. Ali to nije nešto što može da bude merodavno. Merodavno je, dakle, sada da se adekvatna naučna komisija osnuje koja bi to proverila. Ovde, naprotiv, mi imamo potpuno suprotan slučaj. Imamo slučaj napada, najstrašnije moguće diskvalifikacije Peščanika, istraživača koji su obavili ispitivanje originalnosti ovoga doktorata; da ne spominjemo, naravno, ono što zalazi u sferu kriminala, a što je obaranje sajta Peščanika, koje, po svemu sudeći, dolazi sa adresa vezanih za Megatrend.

Sve što Mića Jovanović navodi u javnosti kao neku odbranu Stefanovića je potpuno irelevantno. Vrlo taksativno sam, iz različitih njegovih izjava skupljao te argumente. Jedan argument je da je na njegovoj odbrani bilo 60 ljudi i da su bili prisutni mediji. Pa šta to znači? Da su mediji i 60 ljudi koji mogu da budu tetke, strine, politički prijatelji, predsednik države ili predsednik partije… Jesu li oni merodavni na odbrani da utvrde da li je to originalno ili nije originalno? Onda kaže: „zbog čega se to tek sad pokreće, godinu i po dana pošto je doktorat odbranjen?“ Pa to je relativno pristojan vremenski rok. Doktorat ministarke Šavan je osporen – a to se u Nemačkoj zaista smatralo kao ipak možda jedan suviše surov postupak – 33 godine pošto je odbranjen. Znači ona je odbranila doktorat 1980. na Univerzitetu u Dizeldorfu, a komisija ga je proglasila plagijatom i oduzela joj doktorat u februaru 2013. godine. I tu se moglo u nemačkim medijima reći da se prema njoj strožije postupilo nego prema izvršiocima nekih drugih kriminalnih dela gde imamo onu klauzulu o zastarevanju.

U određenim civilizovanim sredinama i posle 30 godina ovakvi problemi ne zastarevaju. Onda tu godinu i po dana zaista ništa ne znači pogotovu što bi, da je neka naučna komisija bila pokrenuta da taj slučaj ispita, njoj trebalo nekoliko meseci rada da dođe do zaključaka. Onda Mića Jovanović iznosi to, naravno u diskvalifikaciji istraživača koji su napisali taj tekst, da su oni pročitali prvih 15-20 strana. Kad se pročita tekst na Peščaniku vidi se da oni navode primere plagiranja iz celokupnog korpusa doktorata, znači sve do kraja doktorata, sa 70-ih, 80-ih, 140-ih strana, i tako dalje. Znači ni to ne stoji. Onda mu je argument da ne može biti plagijat naučni rad koji ima empirijsko istraživanje u sebi. Danas smo u Politici pročitali tekst profesorke Danice Popović, da tu nema ni traga od empirijskog istraživanja. Jer kad bi to bilo empirijsko istraživanje – pogotovu što se on poziva na neke metode koje podrazumevaju kvantitativno istraživanje – tu bi moralo da bude nekih tabelarnih pregleda i neke druge naučne aparature, čega svega u ovom radu nema.

Da sad ne idem suviše u detalje, na kraju se poziva na jednu od članova komisije, profesorku Snežanu Đorđević, koja se ogradila od tih optužbi, jedina iz komisije za odbranu ove disertacije, jer je navodno i njen tekst plagiran. Ona kaže da se tih delova iz svog naučnog rada ne seća – time, dakle, osporava da je to plagijat njenog naučnog rada, i pritom iznosi još nekoliko za mene zaista skandaloznih tvrdnji. Ona kaže da se u našoj zemlji, je li, izdešavalo sve što se izdešavalo, te da mi ne možemo da imamo naučne standarde kao Oksford i Kembridž. Moguće da ne možemo da imamo standarde kao Oksford i Kembridž, ali pozadina ove izjave je apsolutna relativizacija bilo kakve naučne odgovornosti. Znači mi smo neki bantustan, pa bože moj, naravno da ćemo pisati doktorate pomoću štapa i kanapa. Pritom ona sama nije bila na odbrani. Tvrdi kako joj se rad svideo. Da, svideo joj se rad, takva je izjava. Kakva je to naučna ocena da se njoj svideo rad?

Zašto sam se zadržao na tim njenim izjavama koje zaista smatram sramnim? Zato što su to dosta ozbiljne indicije kako je ta komisija radila. Nisu dokazi, ali jesu indicije da ta komisija verovatno svoj posao nije uradila kako treba, imajući puno poverenje u integritet mentora, Miće Jovanovića, i verovatno potpisala. To se dešava, na žalost – znamo da se to dešava – i na drugim univerzitetima, da vrlo često članovi komisije i ne pročitaju, ili samo dijagonalno prelete radove i potpišu izveštaj, imajući poverenja u mentora. U ovoj komisiji su postojala i dva člana iz inostranstva što, naravno, daje na imidžu celog obavljenog posla, francuski i nemački. I onda se postavlja pitanje na kom su jeziku oni čitali doktorsku disertaciju. Da li je doktorska disertacija prevođena na neki internacionalni jezik, koji su ovi članovi komisije mogli da čitaju? Ako jeste, gde su ti prevodi, da li do njih može da se dođe ili ne može?

Tu je, zapravo, taj sindrom sprege nauke, politike – ne znam kako bih to i nazvao; neke vrste klijentelizma. Tu sad univeziteti sebi upisuju poene ukoliko im političari na funkcijama odbrane master ili doktorske radove, pa onda neke se tu kontrausluge mogu dobiti ukoliko se do tih titula dođe bez adekvatnog truda, rada i zalaganja. Dakle, to jeste sindrom generalnog stanja u nauci koji nema veze toliko ni sa ovim konkretnim slučajem, ni sa Megatrend univerzitetom, jer toga ima i na drugim, i to ne samo na privatnim univerzitetima nego, na žalost, i na državnim.

Zastrašćujući su ovi podaci koliko se umnožio broj doktoranata, broj odbranjenih doktorskih radova. To zaista jeste indicija spuštanja kriterijuma, slabijeg kvaliteta. Tome pogoduju, možda, i neki opšti trendovi u svetu. Nije tu Srbija jedinstven slučaj, ali kao što smo videli kroz ovu komparativnu analizu sa nemačkim slučajevima, postoje u civilizovanom i normalnom svetu ipak procedure kojima se tako nešto može i mora i treba da sankcioniše. Kad smo kod sankcionisanja – nekako mi se čini da je to sad ključna stvar koja iz cele ove priče izlazi. Dakle, ukoliko se utvrdi da je reč o plagijatu, ministar Stefanović bi morao da snosi naučne, akademske konsekvence, što znači gubitak doktorata. A ukoliko zaista ova vlada želi do te mere da se ugleda na Nemačku i da se dopadne Nemačkoj i da ima tesnu saradnju sa Nemačkom, onda bi, po analogiji, trebalo da ministar Stefanović snosi političke konsekvence, a to je da podnese ostavku ili bude smenjen sa te funkcije.

Sad čitamo ovde komentare kako je to sad postalo pitanje svih pitanja, kako ima valjda važnijih stvari, kako je on ministar policije i tako dalje, ali to ništa ne menja na stvari jer je u pitanju prevara. Prevara, krađa. Plagirani delovi doktorske disertacije su, kao što u tekstu na Peščaniku stoji, naučna krađa, i neko ko obavlja javnu funkciju ne može da krade i ne može da se bavi tom vrstom prevara. Možda je našoj javnosti manji problem naučni plagijat nego ukrasti svinju ali u principu se i jedno i drugo svodi na krađu i zna se kakve se sankcije za to snose.

Krivične sankcije ne postoje, naravno, u slučaju plagijata, ali postoje ove akademske – oduzimanje titule, i političke sankcije, upravo zbog toga što neko ko je sklon takvim aktivnostima nije pogodan za javnu funkciju. U civilizovanom svetu bi bilo u interesu samog univerziteta da se te sumnje otklone ili, ukoliiko se potvrde, da budu sankcionisani oni koji su krivi, jer od toga zavisi reputacija univerziteta, a to ovde očigledno nije slučaj jer se ta volja ne pokazuje na Megatrendu. To nam ukazuje da Megatrend i ne živi od reputacije koju ima, nego očigledno funkcioniše upravo na osnovu toga što ima politička ili neka druga leđa, neku drugu lobističku strukturu koja njemu omogućava opstanak, zaradu, širenje i sve ostalo šta im je interes, bez obzira na to kakvu reputaciju ima. Za razliku od civilizovanog sveta, u kome je utvrđivanje plagijata doktorske disertacije nekoga na javnoj funkciji nesporan razlog za njegov odlazak sa te funkcije ovde se, dakle, predsednik vlade postavlja kao drveni advokat, iznosi paušalne ocene, bez ikakve merodavnosti, bez ikakve upućnosti u ceo slučaj.

Živeo sam u Nemačkoj kada se jedan od ta dva slučaja plagijata dešavao, to je bila izborna godina i dosta ozbiljan udar na vladu Angele Merkel, pogotovu što je ministarka Šavan bila vrlo dobar ministar obrazovanja i nauke i jako bliska saradnica Angele Merkel, iz njenog najužeg tima. Njoj na pamet nije palo da se oglašava u javnosti tako što će braniti ministarku iako je to bio nešto složeniji i diskutabilniji slučaj nego što nam izgleda da je to slučaj Stefanović, tu je bilo više prostora za pro et contra, između ostalog i zbog te činjenice da se radi o doktoratu starom 30 godina. Dakle podrazumevalo se da je onda, kada je univerzitet na konferenciji za štampu objavio da je komisija glasala tako da je utvrdila velikom većinom glasova da je to plagijat i da se doktorat oduzima, ministarka je najavila da će tužiti i tako dalje, ali se utvrdilo da bi to bila samo mnogo veća politička šteta a da se nikakva korist ne bi postigla, podrazumevalo se da će podneti ostavku i ona je to i uradila.

Ne znam da li sam jasan, ali kod nas je celokupna priča okrenuta na glavu. Tu očigledno postoji želja da se ministar zaštiti, s jedne strane zato da bi se time zaštitio jedan privatni univerzitet, s druge strane da bi se zaštitila jedna politička struktura, jedna politička partija, jedna vlada. Ta samoregulacija koja ide iznutra očigledno ne može da se očekuje, ili možemo da imamo dosta osnovanu sumnju da će i to biti neka farsa, neka inscenacija a ne jedan ozbiljan rad na utvrđivanju istine. Jedino se nadam da će neki spoljašnji pritisak iz šire naučne javnosti, koja bi morala da se pokrene, dovesti do toga da procedura utvrđivanja da li je to plagijat ili ne bude relevantna i da se pokrene odmah, a da možda i neki spoljni politički faktor može da izvrši određenu vrstu pritiska – ne sad samo zbog ovog slučaja plagijata, nego zbog svega onoga što se u poslednjih mesec dana akumuliralo jednom neverovatnom brzinom.

Veći problem od plagijata je zapravo udar na slobodu javnog izražavanja, dakle na medijske slobode, sa rušenjem Peščanikovog sajta i sa svim onim što se dešavalo svakome ko kritikuje aktuelnu vlast, o čemu je govorio i zaštitnik građana i neke druge državne instance. U toj sprezi spoljnopolitičkog pritiska i jednog unutrašnje-spoljnog naučnog pritiska – za koji bih zaista voleo da se desi, mada sam skeptičan da će do njega doći – ova stvar bi morala i trebalo da se istera na čistinu.

Skeptičan sam da će do tog naučnog pritiska doći jer je ta univerzitetska samoregulativa deo nečega što nazivamo nezavisnošću univerziteta od države – dakle, niko vam ne propisuje kako ćete vi utvrđivati naučni kvalitet, plagijate i tako dalje. Ali ta čuvena nezavisnost univerziteta, pored toga što ima svoje nesporno dobre strane, ima i svoje loše strane – a to je da se univerziteti iznutra vrlo često štite. Sad imamo eklatantan primer sa Mićom Jovanovićem i načinom na koji on napada mesto da se brani, ali takvih slučajeva mislim da bi bilo i na drugim univerzitetima, pa i državnim, te vrste nekog unutrašnjeg skupljanja redova i odbrane.

Peščanik 07.06.2014.

Radio Peščanik – emisija 06.06.2014.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s