Izbori 2014.

Dosta je bilo. Stop vožnji!

Na republičkim izborima u Srbiji, Vučićev Trojanac i ekipa njegovih spin-doktora uspeli su da obmanu 2% građana koji su 16. marta izašli na glasanje. Žalosno je što je veliki broj onih sa akademskim obrazovanjem, koji su mu tada poverili svoj glas. Žalosno, jer su to najvećma uradili u najboljoj nameri, kako za sebe tako i druge.

ImageA Trojanac k’o Trojanac – nikad dosta. Sada poziva na novu vožnju, u nedelju 23. marta. Polazak kraj kafane Na kraj sveta.Ne idite. Ne pristajte više nikada da vas takvi vozaju, jer svi oni žive od vaše naivnosti i iskrenih želja da bude bolje.
Čovek koji pored pet konsultantskih plata uzima i ministarsku, pritom priča (istinite) bajke o parazitima na budžetu, zaslužuje samo prezir – jedino što takvi licemeri i mogu da zasluže.
Nemojte ga bojkotovati, oćutati novu foru za naivne. Odite do Na kraj sveta, ako treba, i recite mu:
Dosta je bilo. Stop svim vašim vožnjama!

Ukoliko vam se vozi bicikl, jer mislite na sopstveno zdravlje, za to vam uopšte nije potreban Vučićev Trojanac.
Naprotiv.

Advertisements

Hobitska posla…

Bilbo i Frodo su mogli da bojkotuju Rat za prsten moći, ostanu u svojoj rupi i u njoj istrunu praveći se blesav kako ih se ama baš uopšte ne tiče nadolazeća plima hordi Sauronovog nakota, koja je bila sve bliža. Ko ih sve jebe, oni se uopšte ne tiču učmalog i sitnog hobitskog stereotipa života. Hobiti ionako nisu nikome važni.
Takođe, mogli su i da se utale, pridruže nekoj od bandi orka, divljaka, trolova ili nazgula, sve u nadi da njih niko neće dirati. Možda će se, čak i umuvati u neku šemu s njima, ogrebati za poslić i sitan ćar. Pa šta ako je i na štetu ostalih hobita – ko im je kriv kada su glupi pa ne vide da je žmurenje besmisleno, jer će Sauronova ekipa ionako pobediti. Što da se bune, da štrče, ako već mogu da se podvuku pod kožu i natenane sitno parazitiraju.
Mogli su Bilbo i Frodo, obe ove varijante da pokušaju.
Ali nisu.Bilbo je mogao da bojkotuje i drži ruke u džepovima.
Ali nije.

ImageUradili su to što su uradili, i uspeli.
Možda zato što je njihov predak u bici na Zelenpolju otkinuo glavu vođi bande orka koji je jahao wargu, i takodoneo pobedu hobitima.
Možda zato što nisu imali drugog izbora.
Možda zato što su porodično pustolovni, za razliku od drugih zadriglih ili gramzivih hobita.
A možda zato što su baš tako hteli. Zato što nisu želeli da im zlo uništi jedino što su oduvek imali i što im je jedino i preostalo – njihove male, slobodne i jedine živote. Zato što nisu želeli da im zlo dođe na prag i dočekaju ga klečeći, već su mu se suprotstavili na nogama, uspravljeni. I posle svih nesreća i muka, na kraju ipak pobedili.
E, zato.

Život nije bajka, ali zlo jeste stvarno.
Baš kao i odbijanje da se tom zlu predaš, ili žmuriš praveći se da te ne vidi.

ImageAko su vam hobiti previše “fantazija”, dobar je i naš Leka Bankrot.
Možda još jači.

Državni ljubimci

OK, znamo kako Gospodar Vučić voli da pre spavanja pročita po koju Veberovu, i da noću sanja glasačke listiće kako iz svih kutija skaču u njegovu. Znamo i da su mu podjednako dragi svi dvorski ljubimci.

ImageNego, šta rade svi ti silni njegovi ljubimci i njihovi podljubimci ovih dana (koji traju godinama, i ne vidi im se kraj)?
Reklo bi se da vežbaju nešto…

ImageZa nedelju 16. marta zakazana je Glavna smotra dvorskih i državnih ljubimaca – ona republička, ali paralelno sa njom i održava se nekoliko manjih, lokalnih (Beograd, Bor, Negotin, Pećinci). Da li je neko od njih vaš favorit? Ne gubite vreme, uzaludno je pokušati naći neku razliku među njima, jer su isti: bučni su, razmaženi, izvode besne gliste, stalno se linjaju i prave lom po kući, svi do jednog laju istu pesmu Gospodaru. Uspavanku uz koju on najlakše zaspi i sanja isto što sanja i budan.

Još uvek vam stvari nisu jasne, i dalje mislite da među njima ima manjih i većih ljubimaca?
Ne vidite koliko su im potrebni baš vaši glasovi, kako bi još jednom pokazali koliko su dobro dresirani, finih manira i krotke naravi (i pored zašiljenih zuba i zakrvavljenih pogleda koje vam upućuju)?
Ako ipak vidite, izađite u nedelju na smotru i sve ih listom precrtajte.
Recite im dosta.
Čibe!

Stvarno – kome?

U tekstu “Kome pripadaju nevažeći glasački listići“, objavljenom 27. februara ove godine na sajtu “pravniportal.com”, autori koji kao izvor navode čuveni etalon objektivnosti i slobodnog novinarstva – u ovim krajevima poznat i kao Telegraf – poseban naglasak daju na razmišljanja prepodobne nezavisne političke analitičarke, koja je onomad na Utisku nedelje izjavila da “sve prati, svakako će glasati ali još uvek nije odlučila za koga”.
Zato je ništa ne sprečava da višak ptijalina na mozgu upotrebi napadajući građanke i građane Republike Srbije, one koji svoje glasačko pravo više neće bacati na takve i slične joj parazite ovog sjebanog društva. Društva, koje su baš takvi razorili svojom sumanutošću, bezobzirnom pljačkom i lažima ogadili život svakome ko bi da ovde živi normalno.
Ovakva budalaština od teksta zahteva jasan i glasan odgovor, kako “autorima” teksta tako i svim šibicarima koje citiraju.
Doduše, na kraju je naveden i izvod iz izbornog zakona, koji upravo pokazuje koliko neznanje ili namera stoje iza ovakvih trikova kojima se služe partijski poslušnici u srbijanskim medijima.

Image
Odgovor administratora kampanje Nevažeći listići Srbija na ove budalaštine, prenosimo u celini:

Poštovani “Pravni portalu” (ili je možda bolje ‘draga Saveta’),
Ovako tendenciozan tekst, koji (po vašoj tvrdnji) prenosite sa Telegrafa, teško da mogu iznedriti čak i neki od aktuelnih SNS medijskih dobošara.
Iako to decidirano ne stoji, u bilo kojoj varijanti domaćih izbornih zakona, činjenice su neminovne: nevažeći/poništeni/beli/prazni (ili kako već hoćete da ih nazovete) glasački listići, NE RAČUNAJU se prilikom određivanja broja mandata koje su osvojile izborne liste sa skorom većim od cenzusa, isto kao i glasovi onih koji su ispod njega. “Podcenzusne” listiće niko, pa ni vi, ne spominje ali su se zato listom partokratski obojeni mediji i stranački bašibozuk ostrvili na građane Republike Srbije koji ne samo da tvrde da su svi pripadnici politikantske kaste isti, već to potvrđuju svojim stavom da ih sve treba precrtati i to raditi sve dok se neko od njih ne uljudi ili se pojavi neko sasvim ne samo nov već i drugačiji. Drugačijeg ponašanja, kredibiliteta i dela, a ne praznih reči.
I dalje tvrdite da nismo u pravu?
Izvolite pa sami preračunajte mandate onima koji su prešli cenzus na Voždovcu, ispravnom primenom sistema najvećih količnika.
Izvor: Zvanični sajt SO Voždovac – rezultati izbora koje je objavila OIK.
Potom uporedite to sa onim što su objavili na sajtu “e-izbori” (i njima je izvor Telegraf, kao i Vama).
Nevažeći su krivi zato što autor ne ume da sačini tekst kako treba, ne zna decimalni račun i d’Ontov sistem?
Ko je onda odgovoran što se u tom tekstu broj nevažećih listića uopšte ne spominje, kao da ih nije ni bilo – a bilo ih je i to 6,997%, kada se preračuna na osnovu brojki koje su objavili. Ovaj procenat se dobije kada se saberu glasovi svih stranaka i oduzmu od broja izašlih na glasanje (doduše, ni taj broj nije objavljen već je samo napisano “glasalo 36 odsto birača”). U odnosu na izveštaj OIK, razlika je više od 2000 glasova, na štetu nevažećih.
Tekst na portalu e-izbori nosi datum 16.12.2013. godine, a Excell fajl OIK Voždovac je kreiran 23.12.2013. godine u 10:19h. Izaberite sami koji je istinit, i šta se sve sa izbornim rezultatima dešavalo tokom tih 37 dana. Izbori su bili ponovljeni na samo jednom biračkom mestu, međutim broj mandata se u ova dva izveštaja ne razlikuje – osim… Pogađate već u čemu je razlika.
Naš izborni zakon decidirano kaže da u preraspodeli mandata učestvuju samo OSVOJENI glasovi stranaka a ne i neosvojeni (nevažeći), tj. u raspodelu ulaze samo stranke koje su prešle cenzus. Potom se dodela mandata vrši iteracijom od 1 do poslednjeg (na Voždovcu je to 1-55, republički je 1-250). Engleska Wikipedia to daje preciznije i jasnije od varijante na srpskom. Pitamo se, pitamo – zašto je to tako?
Nevažeći tj. poništeni glasački listići ne utiču na mandate, kako najvećih tako i ostalih stranaka, osim na to ko će preći cenzus.
d’Ontov sistem i naš izborni zakon ne predviđaju situaciju u kojoj je broj nevažećih glasačkih listića veći od cenzusa, niti je institucionalizovana opcija pod rednim brojem 0 predviđena za one koji ne žele da glasaju za neku od stranaka sa liste – ovo podrazumeva umanjenje ukupnog broja poslanika za taj procenat, ali ne i promenu skupštinskih kvoruma koji i dalje ostaju isti.
Razni tumači stvarnosti, poput Džej-Ti, sebi dopuštaju luksuz da nekažnjeno vređaju građane Srbije, kako svojim pretnjama i lažnim nestranačkim delovanjem, tako i prodavanjem magle pod maskom nekakve “nezavisnosti” i “stručnosti”. Takvi očigledno ne razumeju ono što u Zakonu piše, i što vi navodite ovde na kraju teksta. Ili to, ili uopšte nisu ni čitali zakon. Ali, zato imaju potrebu…

Image
Drugarica Jelena Trivan na partijskom zadatku, zaista je “nezavisni politički analitičar” taman onoliko koliko su i Nevažeći listići glasači najjače stranke na svetu – Komunističke partije Kine.
Nevažeći listići ne idu nikome, niti su svojina bilo koga od onih koji su se na njih manijakalno ostrvili.
Naša jedina namera je ogoliti svu besmislenost postojećeg političkog sistema, sa konačnim ciljem njegove potpune promene u korist građana – a ne politikanata.

Pozdrav,
Vaši Nevažeći listići

***

Portal jeste.
Samo, koliko je pravni?

Poništi listić. Zato.

Nevažeći listić je protestni glas na izborima koji demonstrira nezadovoljstvo glasača ponudom kandidata ili odbijanje sadašnjeg političkog sistema.
Najpre, ekonomska kriza ogolila je odnos između političkog etablišmenta i građana. Bilo da je politička klasa na vlasti ili u opoziciji, građani su počeli da je doživljavaju kao neopravdano obogaćenu i ne samo politički, već i finansijski bezobzirnu i sebičnu. Tada je nastala pesma Protestni glas, u kojoj se govori o punim džepovima članova Parlamenta i njihovoj nekažnjivosti za korupciju, nasuprot oštrom kažnjavanju građana za daleko manja zlodela.

ImageJedan dati politički poredak je legitiman ako građani koji u njemu sudeluju veruju u njega: vera u legitimitet je osnov svakog sistema vlasti i, u skladu sa tom verom (poverenjem), postoji spremnost građana da postupaju u skladu sa odlukama vlasti.” (Weber 1964. The Theory of Social and Economic Organization, New York: Free Press, 382).
Osnovni elementi su, dakle, prihvatanje vlasti i spremnost građanina da poštuje odluke vlasti. Osnova vere (poverenja) u legitimnost vlasti, prema Veberovom učenju leži ili u tome da građani imaju poverenja u određeni politički i društveni poredak zato što on postoji i funkcioniše dugo (tradicija), ili zato što imaju poverenja u one koji vladaju (harizma) ili zato što veruju u zakonitost datog političkog i društvenog poretka (vladavina prava). Veber smatra legitimitet bitnim objašnjenjem (ili opravdanjem) za potrebe društvenih nauka zato što poverenje u jedan politički i društveni poredak ima za posledicu društvenu regularnost koja društvu daje neophodnu stabilnost, za razliku od nestabilnosti koju proizvodi rukovođenje sopstvenim pojedinačnim interesom. (Weber 1964, 124). Veberovi prethodnici, kao i savremeni autori, kao osnovnu funkciju legitimiteta vide opravdanje političke vlasti. Bez obzira koliko različita bila polazna stanovišta o izvoru političkog legitimiteta – prirodno pravo i jednakost ljudi i njihova sloboda koji otuda proističu (Locke) ili društveni ugovor (Russeau) politička vlast je opravdana ako je legitimna (up. bliže: Stanford Encyclopedia of Philosophy, Political Legitimacy).

ImageEfektivna (de facto) vlast može biti legitimna i nelegitimna. Jedan od oblika nelegitimnosti efektivne vlasti nastupa onda kada se ona iz ustavno proklamovane demokratije preobrazi u partokratiju.
Brojne su ocene kako stručnjaka, tako i učesnika u političkom životu da se u savremenoj Srbiji politički i društveni poredak pre može označiti kao partokratija, nego kao demokratija. Pre nego što se usredsredim na slučaj Srbije, verujem da je korisno izneti neke ocene o fenomenu partokratije koje su objavljene u onim zemljama u kojima tranzicija (još uvek) nije okončana, jer se partokratija ispoljava najviše u njima. Prvo jednu blažu (Mađarska), a potom oštriju (Slovačka). Praktično, partokratija jeste način vladanja koji ima za cilj prerušavanje eksternih poželjnih ciljeva političke sfere – prava vlast je ona koja deluje izvan sfere politike, koja ograničava slobodu akcije zvanične političke elite.
Sa slovačkog sajta Dr Sean`s Diary: “Kusýjeva definicija ‘partokratije’ je direktna: to je vladavina političkih stranaka koja se sprovodi ne za narod, već za partiju – tj. partije ne vrše svoj zadatak predstavljanja narodne volje (ili jednog njenog dela).” Dakle, radi se o odnosu vlastodavac-agent, kako se to naziva u trgovini.

ImagePravni status praznog glasa u Srbiji je jasan: takav glas je nevažeći. U čl. 74. st. 6 Zakona o izboru Narodnih poslanika propisano je:
“Nevažeći glasački listić je nepopunjeni glasački listić, listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listić na kome je zaokruženo više od jedne izborne liste.“
Nevažeći listići se ne uzimaju u obzir prilikom raspodele poslaničkih mesta.
Ipak, iz reakcija političara se mogu izvesti i neki racionalni zaključci. Najpre, poziv na protestni glas (nevažeći listići) je izazvao jaču reakciju nego što su izazivali raniji pozivi na apstinenciju. Apstinencija se toleriše, prazan glas ne. Zašto je to tako? Verovatno zato što se ipak oseća da je prazan glas izraz aktivnog političkog držanja.
Građanke i građani koji glasaju nevažećim listićem tj. glasaju protestno, na legitimiman način iskazuju nezadovoljstvo partokratskim sistemom i akterima istog, koji su višegodišnjom pljačkom proizveli reakciju samosvesnih birača. Građanska neposlušnost je nužna u situaciji kada političari ne mare za živote svojih sunarodnika već prioritete postavljaju prema ličnim interesima.

ImageIzađite na izbore 16. marta i precrtajte glasački listić.
PROBUDITE SE!

Demokratija? Ideje?

(razmišljanje malog Perice o politici)

Povod za ovo pisanje je ono što je Branka Prpa, koju inače veoma cenim, rekla u poslednjem “Peščaniku” (https://soundcloud.com/pescanikradio/28-02-2014): “… ne može se, na kraju krajeva, ni dozvoliti da nestane Demokratska stranka s političke mape Srbije.”  Moje mišljenje je da je DS već nestala s političke mape Srbije kada je na njeno čelo došao Boris Tadić. Nema više demokrata i nema više demokratije! Ne može se partija nazivati “demokratskom” ako za prvog čoveka ima autokratu ili profitera. Kako može da bude Demokratska ako u samoj partiji nema demokratije? Dokaz je ponašanje kandidata pre i posle izbora za Velikog Partijskog Vođu. Pre izbora je kampanja prljava da prljavija ne može da bude, a sa identičnim predizbornim obećanjima. Čim je Vođa izabran, on počinje da izdaje naređenja i da preti, a poraženi osnivaju svoje “subdemokratske partije” i odvlače delove članstva (koje time pokazuje koliko je niska njihova svest o tome šta se dešava).
Šta bi, pre svega, morala da bude odlika neke političke stranke/partije? IDEJA – na kojoj se zasniva delovanje, planovi, ponašanje. Kada je bitna IDEJA nije bitno KO je na čelu. Kada partija ima IDEJU onda ima i VIZIJU kako bi društvo trebalo da izgleda, koje bi institucije imale kakve obaveze, koji i kakvi zakoni. I onda bi svoje delovanje prilagodile tome da se ide prema takvoj “slici države”. Stiče se utisak da sve stranke/partije imaju samo “ideju oko para”. Da pitate prosečnog glasača i podržavaoca bilo koje partije na “političkoj sceni Srbije” koja je ideja partije koju podržava, za šta se zalaže, odgovori bi “zaglavili” na opštim mestima: “… borba protiv korupcije, manje nezaposlenih, lepša budućnost…” Isti odgovor bi dobili i od Velikih Partijskih Vođa! A jedina “ideja” koju Velike Partijske Vođe imaju je “kako što pre finansijski zbrinuti sebe i familiju”! Partiji sa IDEJOM je jasno da postoje i neke stvari koje se novcem ne mogu kupiti.
Neprocenjive su!
Partija sa IDEJOM prvo postavi “dijagnozu” društva, zatim ima spremnu terapiju za ozdravljenje. Dokaz nedostatka ideje u današnjim partijama/strankama na “političkoj sceni Srbije”  je i taj što se bave samorešavanjem “površinskih problema”, medicinskim rečnikom – simptoma. Kada je organizam zahvaćen tumorom, ne daje se pacijentu samo antipiretik protiv temperature i neki analgetik protiv bolova, i – “problem rešen”, nego je ponekad neophodna operacija, ako se želi da pacijent ostane u životu! Današnjim strankama su ruke pune aspirina! Znači: ne stvaranje uslova da se radi i zarađuje, nego pozajmice, krediti, zaduživanje, rasprodaja…

ImageŠizofreno ponašanje partija i njihovih Vođa je takođe dokaz nedostatka ideje. DSS mi je, na primer, po ponašanju mnogo sličnija Konzervativcima ili Republikancima nego bilo kojoj verziji “demokrata”. Socijalisti nemaju ni „s“ od „socijalizma“, ali zato imaju „k“ od raznih “koferčića”. URS je nekakva “papazjanija” koju interesuje novac i samo novac. Sve su se partije/stranke uhvatile svaka za neki mali segment društva.
PUPS, takođe, ne interesuje kako uspostaviti stabilan penzioni sistem, nego samo traže “pare sada i odmah”! Ovi drugi, svako u svom segmentu, ne razmišljaju šta da se radi kada prodamo sve vodne i rudne resurse, kada rasprodamo i poslednji primerak “porodičnog srebra”.
Moram da priznam da, nažalost, jedini koji imaju neku “ideju” su fašistički Obraz i Dveri. Kome nije jasno šta je fašizam (kod nekih već prelazi u nacizam), ili ne mogu da ga prepoznaju u delovanju Obraza, Dveri, DSS-a, SNS-a, radikala – neka pročita knjigu Marija Misirolija “Što duguje Italija Musoliniju”:

ImageNi u svetu nije mnogo bolje: konzervativci se zalažu za promene, demokrate podržavaju i zagovaraju oružane sukobe, socijalisti i laburisti propagiraju “Fridmanove neoliberalne ideje”… ali, da li baš sve što ne valja moramo da prekopiramo iz belog sveta? Uglavnom: svi su isti! Bez ideja, bez vizija, bez planova. Zato bi najbolje da izbrišu sva ona “imena” i budu jednostavno ono što i jesu: Partija P1, P2, P3…

Image… i niko od njih nije ni “demokratski” ni “napredan” ni “nov”,  niti je bilo ko od njih “srpski” jer nikome od njih nije stvarno stalo do Srbije i njenih stanovnika. Za razliku od svih partija/stranaka ja ću biti dosledan dok se ne pojavi neka grupa sa jasnom IDEJOM i vizijom i preciznim sveobuhvatnim planom kako povratiti zdravlje organizmu zvanom Srbija.
Znači: svi su nevažeći!
Do daljnjeg – PRECRTAVAM!!