smrtna kazna

U ime naroda…

Odgovor grupama “Za ubicu tog i tog … smrtna kazna”

Nisam imao nameru da bilo šta pišem, ali moram – što bi se reklo, muka me je naterala.
Elem, vidim grupe sa naslovom “Smrtna kazna za ubicu Tijane Jurić” i neko bi možda pitao: Pa, u čemu je problem?
Pa… problem počinje već od naslova.

Dakle:

1) Kako se može uvesti smrtna kazna za osobu sa inicijalima D.Đ.? Ako postoji, smrtna kazna mora da bude opšta, a ne kao što se iz priloženog vidi – “Za ubicu tog i tog smrtna kazna”.

2) Da ne prepričavamo sad&ovde principe Saveta Evrope i Ustava Srbije, i da kažemo da se to sve reši; dakle, Srbija da izađe iz Saveta Evrope i da promeni Ustav. Dobro, onda da takođe na brzinu, u skladu sa promenom Ustava, promeni i Zakon o krivičnom postupku i – eto smrtne kazne. Međutim, nije tako! Jer, onda pored te jedne odluke o izlasku iz Saveta Evrope, koja bi bila bez presedana, morala bi da usledi i druga odluka bez presedana – a to je da se novi Zakon o krivičnom postupku, koji bi bio donet posle promene Ustava i izlaska iz Saveta Evrope, primenjuje unazad – retroaktivno.
Izlazak iz Saveta Evrope, promena Ustava i Zakona o krivičnom postupku, samo bi omogućili da se smrtna kazna primenjuje pro futurodakle, od dana stupanja na snagu novog zakona o krivičnom postupku, čemu bi (da ponovim) prethodio izlazak iz Saveta Evrope, zatim promena Ustava, pa potom odluka Skupštine o promeni Zakona o krivičnom postupku (ili kako god se zvao taj zakon, kojim je propisana kazna trenutno 30 do 40 godina za najteža krivična dela – nisam pravnik pa ne znam, ali poentu kao istoričar jasno prepoznajem).

3) Ono što najviše brine je to da građani Republike Srbije nisu spomenuli sve ove konstatacije, tj. način na koji treba da razmišlja jedan građanin jedne republike. Takođe, nije bilo ni pomena svih tih institucija koje su odlika republike tj. nekog dostignuća evropske civilizacije, već su se jasno primetile crte i naznake plemenske svesti, kao da je ta zajednica u kojoj mi zivimo, u stvari – pleme.

guillotine

Gadosti koje su bile izrečene u poslednje vreme po društvenim mrežama i medijima prevazilaze čak i plemensku potrebu za samoodržanjem jedne megakolektivističke i zatvorene zajednice, kakva je naša. Duboko se zagazilo u krv i pesak Palanačkog Koloseuma, da bi to bilo slučajno i naivno. Kada hleba ima sve manje, od stare rimske poslovice preostaju samo sve krvavije igre, u kojima je jedini učesnik sama publika zaključana u areni mahnitosti i bez ikakve (samo)kontrole.
Istorija je pokazala, takva društva bez izuzetaka periodično i obavezno iznedre ludake, kriminalce i ubice, od kojih neki (neretko) preuzmu i samo kormilo Broda budala. Što je kolektivno ludilo bivalo sve veće, to su intervali cvetanja duboko usađenog semena zla postajali sve kraći i učestaliji. Poricanje ove istorijske zakonitosti (možda je bolje reći neminovnosti), kod nas polako ali sigurno prelazi granice folklora i ulazi u oblast Međunarodnog šifarnika bolesti. Užasno je malo “pacijenata” uspelo da preživi tu tešku društveno-duševnu bolest.
Jednostavno, fejsbuk lajkovi se ne mažu na hleb, niti donose ili ukidaju zakone, ali itekako doprinose širenju kolektivne histerije. Najbolnija je poražavajuća činjenica da među desetinama hiljada onih koji su svojim lajkom podržali zahtev za javnu egzekuciju monstruma ima veliki broj maloletnika, koji se čak time i naokolo hvale. To je sasvim lako utvrditi nasumičnim uvidom u lične profile lajkera. Ne zanosite se kako roditelji o tome “nemaju pojma” – itekako imaju, i to je preraslo u jedan užasavajući društveno poželjan obrazac ponašanja.
Samo na fejsbuku postoje najmanje tri stranice/grupe istog naziva “Smrtna kazna za ubicu T.J.”:
– na jednoj se vodi rasprava da li je ta stranica na prodaju, tj. da li je neko od admina grupe naseo na provokaciju koja je potom objavljena na jednom internet portalu;
– na drugoj sve pršti od fotografija kasapnica, vešala, patriotskih sajtova i “medija”, primera kako to ekspresno rešavaju u svetu (čitaj: Kina, tj. metak u potiljak), jutjub snimaka maloletnica koje se “nude” po fejsbuku i kojima se “monstrum nabacivao pre zločina”, tu je i izjava komšinice koju je “pre 20 godina monstrumova majka htela da ubije udarajući njenom glavom u beton”… i sve ostalo što izaziva želudačni sadržaj da krene ka svežem vazduhu;
– na trećoj je glavna reklama za nekog astrologa-numerologa, koju admin postavlja uz “svaka čast”.

Narode, opet hoćeš preke sudove u svoje ime? Pa što si ih onda uopšte ukidao…
Narode?

Advertisements

Slinority report

Ne mogu da ne vidim razne “medijske izveštaje”, i ne mogu da ne vidim kako se za postojanje “monstruma” ne analizira društvo, “devedesete”, stanje države i stanje nacije, Milošević, Tadić, Koštunica, Šešelj i dobrovoljci, Vučić, konstantan stres, “turbo-kultura”, mediji koji promovišu kocku (klađenje) i provod kao “ultimativno zadovoljstvo”… ne, već je za sve kriva “majka što ga je rodila”.

MR1

Da li se neko seća filma “Minority report” (Tom Kruz), 2002.g.? Nama je očigledno životno i egzistencijalno neophodna neka “Agencija za PREDVIĐANJE zločina” (AZPZ), koja će nekoj budućoj majci nekog budućeg “monstruma” da naredi POBAČAJ pre nego se “monstrum” rodi! Čisto da ne bi potom dolazilo do nasilnog iseljenja i provlačenja kroz “medijskog toplog zeca” kompletne familije…
Nije bitno što nekakav deo izveštaja govori o nepravilnostima i nedoslednostima takvog sistema i o mogućim greškama sa katastrofalnim posledicama (minority report), sklonićemo ga i nazvaćemo film “Suvišni izveštaj“, jer je kod nas ionako SUVIŠNO da upozoravamo na NEPRAVILNOSTI i moguće POSLEDICE bilo čega.

MR2

Mi živimo u 21-om veku, ali, budimo iskreni prema sebi – PRE NOVE ERE. Trebaće nam, za (novi) početak, još dva milenijuma da SPH (Srpski Pravoslavni Hrišćani) sretnu Hrista F2F (“fejs-tu-fejs”) i da se suoče sa (božjom) zapovešću br. 6 (prvom naredbodavnom, posle pet uopštenih): NE UBIJ! Ne ubij, svejedno da li je to solo, pravednički tj. osvetnički, ili u okviru LINČA! Seća li se neko onog: “Ko nije … nek baci prvi kamen”, i sledećeg: “jedino je Njegovo pravo da konačno presudi”? Nikad više “crkvenog prisustva u narodu” i nikad jača želja za linčom, osvetom, masakrom…
Možda je i to jedan u moru razloga zašto sam ateista?

MR3

“Baj-d-vej”, šta je sa onim “mini morisom” sa Brankovog mosta?! Digla se ogromna prašina oko Tijanine tragedije (što jeste tragedija i NEDOPUSTIVO je da se tako nešto dešava u iole uređenoj državi, što Srbija očigledno NIJE). Ali, šta sa drugim tragedijama?! Molim Tijanu i njene roditelje da mi oproste što ih uopšte i pominjem, ali: Tijana (roditelji), sve mi se čini da vas i vašu tragediju neko ZLOUPOTREBLJAVA! Nije im prvi put, tako su i ono dete Milicu razvlačili u svakom svom nastupu ne razmišljajući o roditeljskim osećanjima – i Milice, i mnoge druge nepomenute dece…